Трансфер који је отворио врата професионализму

Published on 03/14,2017

 Како је Ниш током друге половине 20. века растао као град и индустријски центар, тако је растао и његов фудбалски клуб, Раднички. Основ тадашњег развоја биле су финансије, али и свакако квалитетан рад омладинске школе. Раднички је важио за клуб који је у свом саставу имао барем половину фудбалера из свог омладинског погона, а један од бисера фудбалске школе са Чаира био је „дечак из логора“ – Драган Холцер. 

*Драган Холцер и Јован Анђелковић

 Колико је квалитета било потребно да се допре до првог тима говори чињеница да се састав фудбалера ретко мењао и по неколико година. Са својих 16 година Холцер почео да тренира фудбал, а већ као пунолетник дебитовао за нишки тим у Сарајеву 1963. године и одмах се на сениорској премијери уписао у стрелце. Овоме је претходио позив за омладинску селекцију Југославије, што је и натерало стручни штаб Радничког да уврсти популарног „Швабу“, како су га звали у детињству дечаци из краја, у први тим. Како су се ређале квалитетне партије Холцера 60-тих година, тако су водећи клубови у Југославији били све више заинтересованији за његово ангажовање. Највише иницијативе показивао сплитски Хајдук, чији је први стратег тима био бивши тренер Радничког Душан Ненковић, кога је Драган сматрао својим фудбалским учитељем.

 *Драган Холцер и Душан Ненковић

 На изненађење свих, децембра 1966. године Драган Холцер је већ био у Сплиту на „проби“. Раднички је успео некако да издржи ударе заинтересованости за неколико његових фудбалера крајем првог дела сезоне, али не и на њеном крају. Једноставно, Нишлије нису успеле да финансијски испрате понуде које би задржале играче. Менаџери који су облетали око главних актера најважније споредне ствари на свету, клубови са богатим понудама били су јасан сигнал да је професионализам „нагризао“ фудбал.

 
*Мирослав Вардић

 Мирослав Вардић је још један фудбалер који се „обећао“ Хајдуку и био одлучан у намери да напусти Ниш. Сплићани су кројили тим са циљем освајања југословенског првенства, а новца је морало бити из разноразних фондова. Вардић је уговор имао до 1970. године, а Холцер до септембра 1967., па је растанак био неминован. Требало је платити одштету Радничком, тако да је функционер Хајдука Тито Киригин кренуо за Ниш са чеком на којем је могао сам да упише своту. У игру се укључила и Црвена Звезда, чији је тренер Миљан Миљанић боравио у Нишу тих дана. Његова изјава „Ако Хајдук добије Холцера и Вардића, биће првак државе“ била је довољна да се активира јавност и наелектрише атмосфера. Били су спремни из Хајдука да дају и знатно више, али договор је пао на 50 милиона тадашњих динара (сада око пола милиона долара) и плаћене десетодневне припреме у Макарској за 25 играча и чланове стручног штаба. За разлику од данашњице, Раднички није дуго чекао потврду о уплати, сав новац је убрзо био на рачуну.

 Остало је историја коју су кројили у Сплиту бивши играчи Радничког. Холцер и Вардић су након неколико година донели дуго очекивану титулу Хајдуку и заузели значајно место у југословенском фудбалу.


Comments

  1. 03/15,2017 | 19:18

    Odlican tekst

Leave a Reply

Додај коментар





Коментар ће бити проверен пре него што се објави.

Запамти ме